82. Pomorski centar
Potapanjem broda Viribus Unitis krajem 1. Svetskog rata, započela je priča o modernoj pomorskoj diverziji. Danas, ceo vek nakon što se desila, ova akcija ne gubi na značaju i aktuelnosti. Slične akcije se i dalje uvežbavaju i predstavljaju osnovu taktike pomorskih diverzanata. Iako je uspeh italijanskih diverzanata bio izvanredan, niko se nije ozbiljno bavio razvojem ovog vida mornarice, osim Italijana naravno, sve dok u 2. Svetskom ratu oni nisu zadali velike gubitke savezničkim brodovima u Mediteranu.
Danas skoro da i ne postoji zemlja koja nema pomorsko-diverzantsku jedinicu, čak i kada te zemlje nemaju more kao što je primer sa Austrijom. U osnovi, ove jedinice su predviđene da deluju u priobalnom pojasu i osposobljene su podjednako dobro za podvodne, nadvodne i kopnene akcije. Standardna obuka danas predviđa sve moguće načine ubacivanja diverzanata ali ronjenje i dalje ostaje srž njihove obuke pa čak i kada se zona dejstva kao u slučaju američkih SEALsa prebacuje par hiljada kilometara u kopno.
JRM je imala dosta sluha za ovaj specijalan vid dejstava tako da je 19. februara 1960. u Župi tivatskoj formiran 82. Pomorski Centar, koji je ubrzo po osnivanju zbog neodgovarajućih uslova mada ne i bez simbolike, premešten na ostrvo Sveta Katarina u Pulskom zalivu, nedaleko od mesta gde je potopljen Viribus Unitis. Od 1977. do 1991, jedinica je bila stacionirana u Divuljama kraj Splita, da bi nakon secesije Hrvatske konačno bila vraćena u Bokokotorski zaliv gde je i ostala do raspada Državne zajednice Srbije i Crne Gore. Za to vreme standardizovana je obuka koja je osim ronjenja podrazumevala i vožnju ronilica, čamaca i kajaka, duge marševe sa preživljavanjem kao i ubacivanje padobranima ili bilo kojim drugim sredstvom koje je vojska posedovala. Pripadnici su prolazili obuku u korišćenju različitih vrsta naoružanja i sredstava veze. Jedinica je imala brodove posebno napravljene za svoje potrebe. Ronilice za jednog ili dvojicu diverzanta bile su iz domaće proizvodnje i prodavane su između ostalih i Švedskoj. Takođe u zemlji su pravljene i diverzantske podmornice, specijalna minska oružja, raketni bacači za daljinsku diverziju, aparati za disanje i još mnogo toga. Ono što se nije pravilo u zemlji nabavljalo se u inostranstvu. Jedinica je imala visok stepen obučenosti i visok moral što je u prvim danima rata u Splitu i dokazala. Činjenica je da se o ovoj jedinici malo pisalo tako da postoji veo tajne što nekima daje za pravo da sumnjaju u njen kvalitet dok drugi ispredaju bajke. Možda je bolje da tako i ostane, zarad i jednih i drugih.
