Primarius dr med. Miodrag Živković
specijalista pomorske, hiperbarične i podvodne medicine, fiziolog
Rođen sam u Čačku 1951. godine. Roditi se u Čačku je sretna okolnost jer vam mladost protiče sporo i ozbiljni ulazite u naredni životni period. Po završetku Gimnazije postali smo obrazovani i ozbiljni i obrazovani krenuli na fakultet. Ja sam oduvek hteo medicinu i tako je bilo. Po završetku medicinskog fakuteta i odsluženja vojnog roka odlučio sam da karijeru nastavim kao vojni lekar. Tako sam se obreo u Splitu kao lekar pomorskih diverzanata (ljudi žabe). To je bila ljubav na prvi zaron.
Podvodna medicina. Medicina koja se bavi uticajem visokog pritiska na ljude. Medicina koja nadzire bezbednost sve dubljih ronjenja i sve dužih boravaka ljudi na morskom dnu. Medicina budućnosti jer osvajanje okeanskih dubina tek predstoji. Odjedanput sve novo. Moje prvo ronjenje bilo spektakularno, a susret sa živim svetom mora nezaboravan doživljaj. I svaki put kad zaronim bivam ponovo iznenađen bogastvom i lepotom podvodnog sveta.
Sretna je okolnost da je Vojnomedicinska akademija, nekako u to vreme promovisala dve nove specijalizacije, avio i kosmičku medicinu i pomorsku medicinu. Avio medicina se bavila delovanjem sniženog pritiska na ljudski organizam, a pomorska medicina između ostalih problema vezanih za more i pomorstvo i delovanjem povišenog pritiska na čoveka (podvodna i hiperbarična medicina).
Sretna okolnost je da je pri Sanitetskoj službi Ratne mornarice postojao Institut za pomorsku medicinu sa Odeljenjem za podvodnu i hiperbaričnu medicinu na kome su školovani specifični medicinski kadrovi za rad u domenu podvodne i hiperbarične medicine. Učitelj mi je bio rodonačelnik podvodne i hiperbarične medicine na tlu bivše SR Jugoslavije, pukovnik, prof dr sc med. Stracimir Gošović.
Specijalizacija je trajala tri godine, a kvalitet i uspeh tokom specijalizacije bio je uslov za ostanak na Institutu. Ja sam ostao na Institutu, na Odeljenju za podvodnu i hiperbaričnu medicinu na mestu fiziologa-istraživača, od 1987. godine.
Tako je krenula nova etapa u struci, naučno istraživački rad.
Baviti se istraživanjem je isto kao roniti jer vas svaki zamah vodi ka nečem potpuno novom i nepoznatom. Živite da bi radili i stalno ste iznenađeni. To je posebno lep period u mom životu, a ronjenje je sada bila aktivnost relaksacije i odmora. U tom periodu do 1990. godine objavio sam više stručnih i naučnih radova, učestvovao u uspešnom lečenju hiperbaričnom oksigenacijom oko 2000 bolesnika godišnje, održao serije predavanja iz domena podvodne i hiperbarične medicine, držao Katedru kineziološke fiziologije na Fakultetu fizičke kulture i nastavu iz podvodne fiziologije na Medicinskom fakultetu. A onda je došao rat.
Od 1994. godine ponovo postojim, ali ne više u Splitu i ne više kao vojni lekar. U Beogradu se nastavlja život i profesija. Ponovo podvodna i hiperbarična medicina, elaborati, projekti, na početku kao lekar u najmu sa lošim završetkom i na kraju, od 1995. godine, kao vlasnik privatne ordinacije za hiperbaričnu i podvodnu medicinu. Potpisujem se kao Primarius od 1995. godine.
U Beogradu je malo lekara znalo za hiperbaričnu medicinu. Zato organizujem kurseve, seminare i kongrese (Beograd, 1996. godine, Tara, 1997. godine, Zlatar, 1997. godine i td.).
Pišem i objavljujem knjige: Priručnik iz podvodne medicine, 1995. godine i monografiju Hiperbarična i podvodna medicina, 1997. godine.
Učestvujem na mnogim domaćim i ponekim internacionalnim kongresima uz objavljivanje novih stručnih i naučnih članaka.
Pokrećem formiranje nacionalnog udruženja lekara podvodne i hiperbarične medicine, bezuspešno pokrećem formiranje Sekcije pri Srpskom lekarskom društvu i uspešno formiram Sekciju pri Društvu fiziologa Srbije.
Za sve to vreme kao ekspert za hiperbaričnu medicinu promovišem primenu hiperbarične oksigenacije u sportskoj pripremi i oporavku, u prevenciji starenja i bolesti, kozmetici i dalje vrlo uspešno lečim mnoge bolesne.
