Ada Ciganlija
Savsko jezero predstavlja “kućni greben” za sve beogradske ronioce . Tu se završavaju ronilački kursevi i stiču prva ronilačka znanja u otvorenoj vodi. Za neke, ovo jezero nikada ne prestaje da bude zanimljivo.
Jezero se nalazi nekih 4km od centra grada i nastalo je 1967.godine izradom donje i gornje pregrade na rukavcu reke Save, Dugačko je 4.2 km, sa prosečnom širinom 200 m, i dubinom do 12 m. Ronjenje je moguće tokom cele godine mada je najbolje u rano proleće kada je prozirnost vode najveća. Leti je zbog visoke temperature i mnoštva kupača vidljivost znatno smanjena pa je shodno tome i ronjenje slabijeg kvaliteta.
Jezero je poribljeno pa se na svakom ronjenju mogu sresti neki od stanovnika. Preovladjuju grgeči, smuđevi, štuke i somovi.
Veliki problem predstavljaju neodgovorni posetioci Ade koji za sobom ostavljaju đubre koje završi na dnu jezera. Svake godine na Dan planete zemlje ali i u drugim terminima, ronioci organizuju čišćenje jezera, međutim to nije dovoljno i uvek ima po nešto što remeti prirodno okruženje i treba da se pokupi.
Dno je pretežno muljevito ali se zadnjih godina trava sve više širi i prekriva sve veći deo dna. Padina nasuta šljunkom koja se nalazi u produžetku plaže oko celog jezera se skoro uopšte više ne vidi.
Autor je pasionirani posetilac Savskog jezera koji za sobom ne ostavlja čak ni mehuriće…
