Fizička spremnost za rekreativno bavljenje autonomnim ronjenjem

napisao R.B.

Fizička spremnost ili utreniranost predstavlja sposobnost osobe da određenu fizičku aktivnost izvrši na zadovoljavajući način. U suštini, fizička spremnost predstavlja skup relativno nezavisnih sposobnosti i s apekta rekreativnog bavljenja sportom, najvažnije bi bile kardiorespiratorna izdržljivost, snaga i pokretljivost.

Najviše vremena tokom rekreativnog ronjenja smo opušteni i lagano plivamo razgledajući podvodni svet. Nivo fizičke spremnosti  potreban za tu aktivnost vrlo malo prevazilazi onu potrebnu za gledanje televizije iz fotelje. Međutim, postoje situacije kada ronilac mora da pliva jače, na primer da bi se suprotstavio morskoj struji ili pritekao u pomoć drugom roniocu, i to su situacije u kojima nivo fizičke spremnosti postaje veoma značajan. Istraživanje Dr. Petra Denobla iz DAN-a, ukazalo je da se u periodu od 10 godina, 26% ronilačkih incidenata sa fatalnim ishodom moglo pripisati srčanim problemima. Ronioci su podlegali prestanku srčanog rada još dok su bili u vodi bez mogućnosti da budu spašeni. Drugo istraživanje koje su uradili Neal Pollock i Alison Ma iz DAN-a ukazalo je da je 48% ronilaca stradalih u periodu od 3 godine imalo indeks telesne mase (BMI) veći od 30 što ih je svrstavalo u kategoriju umereno gojaznih.  Ova istraživanja su pokazala da je za prevenciju ronilačkih incidenata neophodan izvestan nivo fizičke spremnosti.

Inicijalno, sposobnost za bavljenje ronjenjem se ocenjuje prilikom sticanja kategorije medicinskom evaluacijom  i nekom vrstom fizičke provere. Iako se prema standardima medicinska evaluacija periodično ponavlja, evaluacija fizičke spremnosti izostaje, verovatno iz ubeđenja da se ona može proceniti iz medicinske. Za sticanje instruktorskih kategorija nije predviđeno nikakvo testiranje fizičke spremnosti. Iz izloženog možemo zaključiti da što je ronilac stariji i manje fizički sposoban, sve je ređa kontrola njegove fizičke spremnosti za ronjenje dok na kraju i potpuno ne izostane. Nasuprot tome, sa sticanjem viših kategorija raste potreba da ronilac bude spreman da reaguje u incidentnim situacijama što pored iskustva zahteva i visok stepen fizičke spremnosti.

Fizička spremnost za ronjenje

Na osnovu sprovedenih istraživanja na ronilačkoj populaciji može se zaključiti da su bolesti srca i pluća, vaskularne bolesti i visok krvni pritisak preovlađujući zdravstveni problemi u ronilačkoj populaciji. Na sreću,  fizičkom aktivnošću  se može izvršiti prevencija srčanih oboljenja i visokog krvnog pritiska čime se značajno može uticati na zdravlje kardiorespiratornog sistema pa samim tim i spremnosti za ronjenje.

Primetno je da se u zadnje vreme ronilačka populacija promenila. Iako postoji tendencija da se sa ronilačkom obukom počne što ranije za šta su razlozi više ekonomske nego zdravstveno-obrazovne prirode, sve je više ronilaca koji se u zrelijem dobu odlučuju za ovaj sport. Da bi utvrdili stanje ronilačke populacije „na prvi pogled“, odlučili smo da utvrdimo Indeks telesne mase novih ronilaca.

BMI*	Pothranjenost	Normalna uhranjenost	Prekomerna telesna masa	Umerena gojaznost	Ukupno
Br. ispitanika	1	33	34	4	72
Procenat	1.39%	45.83%	47.22%	5.56%	100.00%

*prema preporuci Udruženja za proučavanje gojaznosti i američkog Zavoda za zaštitu zdravlja, BMI je računat konzervativno bez obzira na uzrast i pol ispitanika

Gornji rezultat navodi na zaključak da, čak ni na prvi pogled, rekreativni ronioci ne odaju utisak preterane spremnosti za obavljanje ronilačkih aktivnosti. Ovo se uostalom može potvrditi i na ronilačkim ekskurzijama gde je primetno da ronioci sve češće dolaze sa prekomernom telesnom masom i da su neretko gojazni. Zbog rizika koje prekomerna telesna masa nosi sa sobom, ona može da upućuje (ne nužno) i na slabiju fizičku spremu.

Fizička spremnost za obavljanje ronilačkih aktivnosti zavisi od niza faktora. i uspostavljanje jedinstvenog standarda nije jednostavan zadatak. Na najosnovnijem nivou, ronioci moraju biti u dovoljnoj meri spremni da ispune normalne zahteve ronjenja sa rezervom za ispunjavanje dodatnih zahteva u hitnim situacijama. Uslovi životne sredine dramatično utiču na „normalne zahteve“. Mirne, tople tropske vode su uglavnom manje zahtevne od hladne vode. Zahtevi se povećavaju kako se intenzivira oprema, stanje mora, uslovi ulaska i izlaska iz vode i drugi.

Ronilačka veština takođe igra važnu ulogu u određivanju zahtevnosti zarona. Ronilac sa odličnom kontrolom plovnosti koji nosi minimalnu količinu tegova će se daleko manje naprezati od preopterećenog ronioca sa lošom kontrolom plovnosti.

Slični izazovi postoje i u uspostavljanju razumnih zahteva za rezervnom fizičkom kondicijom za rešavanje incidentnih situacija. Uslovi životne sredine, istrošena oprema, blizina sigurnog izlaza, dostupna površinska podrška, pa čak i fizička spremnost ronilačkog para (ili grupe), njegova veličina i veština.

Iako je visok nivo fizičke spreme poželjan, praktičniji pristup bi bilo razmatranje minimalne fizičke spremnosti neophodne za bavljenje ronjenjem.

Rekreativni ronioci vrhunac svojih aktivnosti imaju dva do tri puta godišnje. Oni uglavnom provode deo svog godišnjeg odmora u obavljanju podvodnih aktivnosti uz neke sporadične ekskurzije, akcije i sl. Najbolji i najbezbedniji način da se posvete ronjenju je da dođu optimalno fizički spremni na ronjenje jer najčešće nemaju vremena za postepenu adaptaciju. Zbog toga je sistematsko održavanje fizičke spremnosti tokom cele godine od posebnog  značaja.

Funkcionalno testiranje fizičke spremnosti za ronjenje

Uvid u zdravstvenu istoriju može biti dovoljan za zdrave, aktivne osobe, međutim, funkcionalni testovi fizičke spremnosti pomažu da se sa sigurnošću može utvrditi da li je osoba spremna za ronjenje. Testiranje se može sprovesti u bazenu ili u otvorenoj vodi. Laboratorijski testovi fizičke sposobnosti mogu biti prikladni u slučaju loše anamneze fizičke aktivnosti, zabrinutosti za sigurnost tokom testova performansi ili prisustva potencijalnih medicinskih problema.

Na osnovu primera iz literature i sopstvenog iskustva, ustanovili smo program provera prilagođen potrebama rekreativnih ronilaca. Sastavljanje programa podrazumevalo je formiranje grupe ronilaca čije sposobnosti su testirane da bi se odredio potreban nivo spremnosti za rekreativno bavljenje podvodnim aktivnostima.

Sledeći program za procenu fizičke spremnosti rekreativnih ronilaca razvijen je tokom testiranja grupe rekreativnih ronilaca kluba RK Bezbednost, različitog uzrasta, pola i stepena obučenosti što odražava sastav uobičajene grupe na ronilačkoj ekskurziji. Cilj je bio da se ustanovi norma za proveru fizičke spremnosti za obavljanje uobičajenih ronilačkih aktivnosti.

Testiranje se sastojalo iz sledećeg:

1. priprema, podizanje i nošenje ronilačke opreme na suvom;
2. ronjenje  400m krstarećom brzinom uz upotrebu standardnog ronilačkog aparata;
3. ronjenje 100m submaksimalnom brzinom uz upotrebu standardnog ronilačkog aparata;
4. plivanje sa disalicom na površini 200m krstarećom brzinom noseći standardni ronilački aparat;
5. tegljenje unesrećenog ronioca sa opremom 50m noseći standardni ronilački aparat;
6. ronjenje u apnei 12,5m noseći standardni ronilački aparat;

*Pod krstarećom brzinom je podrazumevana subjektivna brzina pri kojoj se ronilac oseća prijatno dok roni nekoliko stotina metara u pravcu.

** Pod standardnim ronilačkim aparatom se podrazumeva aparat otvorenog kruga na vazduh, bez odela

Vežbe iz ovog programa kreirane su pod pretpostavkom da tokom većine stažnih ronjenja, grupa pod vodom prelazi razdaljinu od 800-1000m u toku 30-45min. Redosled vežbi je utvrđen tako da se podvodno plivanje radi na početku dok su ronioci još uvek odmorni, dok su potom uz neprestani nadzor na površini rađene  vežbe koje podražavaju “incidentne situacije”. Tokom testiranja, merena je potrošnja vazduha u vežbama podvodnog plivanja da bi se na osnovu nje izračunala potrošnja energije a iz nje metabolički ekvivalent (MET). Takođe, posle svake deonice, pravljena je pauza na početku koje je meren puls radi utvrđivanja odgovora organizma na upravo izvedenu vežbu. Osim nadzora, puls nije korišćen u druge svrhe.

Testu je pristupilo 10 ronilaca starosti od 20 – 55 godina, 8 muškaraca i 2 žene, kategorije P1 do M1, sa ronilačkim stažom od 1 – 30 godina, nivoa fizičke aktivnosti od 0-4 treninga nedeljno. Svi ispitanici su se subjektivno osećali spremni za testiranje.

400m krstarenje	100m brzo	200m na površini	50m tegljenje	12,5m  apnea
vreme (mm:ss)	vreme (mm:ss)	vreme (mm:ss)	vreme (mm:ss)	(ok/nok)
10:50	02:03	05:05	01:45	ok
±01:13	±00:09	±00:51	±00:21

Prethodna tabela predstavlja srednje vrednosti ostvarenih rezultata sa standardnom devijacijom. Ove vrednosti mogu predstavljati normu za izvođenje predstavljenog funkcionalnog testa fizičke spremnosti za bavljenje rekreativnim ronjenjem za široku ronilačku populaciju nezavisno od pola, starosti i fizičkih predispozicija. Za ronioce starije od 55 godina moguće je napraviti vremenske olakšice ali to nije bio predmet ovog rada. Svakako, ronioci stariji od 60 godina bi po pravilu trebalo da prolaze rigorozniju kontrolu fizičke sposobnosti za ronjenje prema preporuci Medicinske komisije SOPAS za obavljanje zdravstvene kontrole ronilaca.

Prevođenje rezultata funkcionalnog ispitivanja fizičke spremnosti za ronjenje

Aerobni kapacitet (VO_2max) je definisan kao maksimalna količina kiseonika koja se može potrošiti u jedinici vremena. On se obično određuje neprekidnim, progresivnim testom vežbanja do iscrpljenosti. Iako je previše isključiv za opštu upotrebu, VO_2max je standard za referenciranje ukupne fizičke spremnosti. Komplikovane jedinice mililitara kiseonika po kilogramu telesne mase u minuti (ml · kg^-1 · min^-1) mogu se pojednostaviti pretvaranjem VO_2max vrednosti u metaboličke ekvivalente (MET). MET_max se određuje indeksiranjem VO_2max na potrošnju kiseonika u mirovanju (pretpostavlja se da je 3,5 ml · kg^-1 · min^-1ili 1 MET). Što je veći MET rezultat, to je veća fizička spremnost.

Ronilac sa dobrom kontrolom plovnosti tokom tipičnog ronjenja vrši malo rada. Ronilac koji pliva ne brže od 15m/min vrši rad oko 3 MET. Ronilac koji održava tempo od 36m/min mogao bi vršiti rad u rasponu od 10-12 MET. Kao rezultat istraživanja koje su sproveli P. Buzzacott i NV Pollock sa saradnicima, u kome je praćeno 959 rekreativnih zarona sa otvorenim krugom, izvedena je konzervativna procena da je prosečan radni udeo iz potrošnje gasa u ronjenju 5 MET.

Puno je debate oko toga koliki MET je potrebno da ronilac izdrži da bi se korektno bavio ronjenjem. Često se pominje iznos od 13 MET kao neophodan ali kako impliciraju Buzzacott i Pollock, 7 – 10 MET bi mogao da bude dovoljan opseg za rekreativno bavljenje ronjenjem.

U toku našeg testiranja, mi smo pokušali da utvrdimo nivo spremnosti na funkcionalnog testiranja fizičke spremnosti. To smo uradili merenjem potrošnje vazduha tokom ronjenja i pretvaranjem potrošnje u energiju potrebnu za sagorevanje O₂ iz udahnutog vazduha i pretvaranjem te vrednosti u jedinice MET. Takođe, važno je naglasiti da smo procenu MET_max računali samo na delu testa koji je rađen pod vodom, a da su norme navedene za kompletan test izvedene pod pretpostavkom da ronilac koji je u stanju da ostvari određeni rezultat pod vodom, ostvaruje respektabilno tome isti rezultat nad vodom ako su subjektivni i objektivni uslovi testiranja ostali isti.

Srednja vrednost MET izvedena iz sprovedenog funkcionalnog testiranja iznosila je 9.7 MET ukupno za ronjenje 400m krstarećom i 100m max brzinom uz srednju potrošnju od 755 kcal/h. Rezultat predstavljen sa standardnom devijacijom iznosio bi 9,7 ± 3,54 MET. Ovaj rezultat se podudara sa navodom iz literature da je 10 MET dovoljno za pozitivnu ocenu fizičke spremnosti za ronjenje. To takođe potvrđuje da su navedene norme za određivanje fizičke spremnosti adekvatne za rekreativno ronjenje.

Tokom testiranja, utvrđeno je da su se ispitanici ubedljivo najviše zamarali tokom vežbe tegljenja unesrećenog ronioca. Razlog je prevashodno loša tehnika tegljenja pa je preporuka da se ova vežba periodično ponavlja tokom godine da bi se povećao stepen spremnosti za reagovanje ronilaca u incidentnim situacijama.

O sticanju fizičke kondicije za bavljenjem rekreativnim ronjenjem više pročitajte ovde.